Istorija lova na Rudniku
Planina Rudnik je u 19 veku, bila jedno od najšumovitijih prostranstava Srbije, i stanište mnoge divljači, posebno krupne i to divljih svinja, kurjaka i ponekog zalutalog medveda, dokazuje činjenica da je 1820. godine knjaz Miloš Obrenović doneo Uredbu o lovu, gde je svaki kmet imao obavezu da pored danka, donese kapetanu i mešinu od vuka i za svaku poresku glavu po dve glave od vrana. Odmah po izdavanju ove naredbe 22. febrauara 1823. godine Jovan Obrenović, knez Rudničke nahije poslao je knjazu Milošu u Kragijevac, jednog divljeg vepra i 7.180 ptičijih glava i 14 koža od kurjaka.
U istorijskim spisima, upisano je da je 30. maja 1898. godine na planini Rudnik organizovan jedan od najvećih izleta lovaca ovog dela Šumadije. Osim dobro organizovanog izleta, lovci su priredili i hajku uz učešće velikog broja lovaca i 60 hajkača. U hajci nije ubijena ni jedna zver, ali u izveštaju piše ,,za planinu Rudnik, broj od 60 hajkača je mali, pa zato većih rezultata nije bilo. Posle hajke ručak je priredio vlasnik i upravnik rudnika Miša Mihailović i šumar Djoka Pavlović. Prvu lovačku zabavu sa igrankom lovci rudničko-takovskog kraja, Savezno lovačko udruženje Gornji Milanovac, priredilo je u gostionici ,,Kasina” 23.januara 1900. godine. Ovom slavlju prisustvovalo je svih 20 lovaca, koliko je tada bilo u zvaničnom spisku, sa svojim ukućanima, a sa njima načelnik sreza, komandant garnizona i upravnik bolnice.Večera je bila samo od divljači, a rakiju i dobro vino, svako je doneo od svoje kuće, pa se uz tamburu, ćemane i bas veselilo do jutra.
Na poziv lovaca Rudnika 22.marta 1922. godine u velikoj hajci na vuka učestvovao je i kralj Aleksandar Karađorđević.Evo kako je to opisano :
Kolona je sa Oplenca krenula još u sedam sati ujutro da bi se stiglo na teren Rudnika pre početka hajke.Prvo mesto zaustavljanja kolone bio je manastir Blagoveštenje Rudničko. Zatim kolona je krenula dalje. Kralj je jahao, u početku napred a pratnja za njim. Lanac zasede bio je označen grebenom Rudnika, od Blaznavskog atara, preko ravnog Javora, Kaluđerskih livada, na Molitve i Belo Polje, ka Djorđevom Polju poviše Crnuće.U pratnji kralja bili su đeneral Hadžić, pukovnik Damnjanović, potpukovnik Kostić i dr. Zdravković. Kralj je zauzeo mesto na Ravnom Javoru. Nije se dugo čekalo i pukle su prve puške. Stari lovac Pavle Joldić promašio je vuka. Međutim lovac Svetozar Anđelić dobrim okom i pogodkom oborio je vuka. Kurjaka su doneli do kralja, da ga vidi. Posle slikanja i ručka, kralj je krenuo za Beograd preko Stragara i Šatornje. U tekstu je još zapisano ,,Hajka na kurjake na Rudniku sa vladaocem, u zasedi, predstavlja za sve lovce Rudnika i okoline, događaj koji se ne zaboravlja.
Varošica i sresko mesto Rudnik, tokom prve četvrtine 20 veka, nije imala svoje lovačko udruženje, najverovatnije iz razloga kako je zapisano ,,što blizina Gornjeg Milanovca i u njemu organizovanih lovaca, nije odgovarala za osnivanje sličnog udruženja na Rudniku, te time lovci Rudnika, nisu imali snage da to preveziđu i da formiraju svoje udruženje”. Prvi pokušaj je učinjen 1925. godine, ali Uprava saveza lovačkih udruženja Srbije u Beogradu nije podržala formiranje udruženja na Rudniku.Međutim uz napore jedne grupe lovaca sa Rudnika predvođenih Milenkom Lazarevićem, desetak godina kasnije, 1936. godine, osniva se Savezno lovačko udruženje na Rudniku. Odmah po osnivanju dolazili su lovci i sa puno lovačkog elana upisivali su se u novoformirano udruženje želeći punim srcem da kako su govorili ,,njhovo novorođenče oživi”. Organizuju se i prvi tečajevi za lovce a predavači su ugledni lovni radnici toga vremena iz skoro cele Srbije.
