Crkva svetog Đorđa
Od pamtiveka su naši preci, nadajući se, da će biti bliži nebesima, gradili crkve. Gradeći hramove, gradili su puteve svojoj duši, ostavljajući potomstvu večnost u amanet. Tako ih danas prepoznajemo po Žiči, Studenic, Dečanima, Gračanici, Vraćevšnici, Blagoveštenju ali u malim crkvama i kapelama kojih je bilo toliko, da su mnogi ovu našu Srbiju nazivali Svetom zemljom. Oni koji njenu svetost nisu prepoznavali, učinili su da sa vekovima nestanu i svetilišta. Srce Rudnika, planine nadaleko poznate po svetinjama, vekovima je bilo bez hrama. Grad Rudnik je bio bez crkve ali mu dušu vremena nisu raznela.
Nova rudnička crkva, hram posvećen Svetom Velikomučeniku Georgiju, Pobedonoscu stigla je do svojih nebesa, odvajajući od sopstvenog nevelikog, narod na Rudniku je ugradio svoju dušu u zajedničko zdanje u spomen potomstvu.
Vide se njeni obrisi kad se iz varoši pogled podigne ka nebu. Velika i lepa, nadkrilila je svoj narod, spremna, da u vekovima koji dolaze vazda bdi nad njim.
Drznula se tako ovovremena generacija Rudničana da, tek što je zakoračila u predvorje trećeg milenijuma, menja pejzaž svoje drage planine, i da ovde, na ovom Srpskom Sinaju uspostavlja, hudom istorijom i zlim vremenima, prekinutu duhovnu vertikalu.
Podizanje zvona
Leta Gospodnjeg 2006.
U podne, 4. juna 2006.godine sa Rudnika su se prvi put, posle 553 godine oglasila zvona sa nove crkve Svetog Đorđa. Oko 2000 rudničana i njihovih uzvanika, okićeno značkama sa natpisom „Neka zvoni Šumadija“, oduševljeno je pozdravilo zvuk tri zvona koja su, čas pre toga, podignuta pod kubeta zvonika. „Danas smo osveštali krstove i odslužili Svetu liturgiju, čulia su se, posle više od pet vekova, zvona i reč božija na Rudniku, a to je veliki povod za našu sreću“ – rekao je u novoj crkvi posle liturgije njegovo preosveštenstvo, episkop žički Hrizostom koji je obavio sasluženje sa sveštenstvom eparhije i monaštva okolnih manastira.
Rudnik je do 1453. godine imao četiri crkve koje su Turci, osvojivši ga, porušili. Od tada su rudničani na bogosluženje odlazili u crkve okolnih sela, sanjajući da, jednog dana, sagrade vlastiti hram.
Da su rudničani ovaj dan doživeli kao istorijski, svedočila je i nepregledna trpeza hrane i pića, doneta iz svake rudničke kuće, da se pogoste prijatelji-pobratimi iz Vlasenice, grada iz Republike Srpske i Zletova, rudarskog mesta iz Makedonije. Da pogoste takođe, delegaciju iz Norveške komune Vefsen zbratimljenog grada sa Gornjim Milanovcem, i da za 2000 ljudi prirede kulturno zabavni program uz učešće najstarijeg srpskog hora - Prvog beogradskog pevačkog društva, ansambla Bistrik sa Biljanom Krstić, članova rudničkog pevačkog društva Vidovdan i milanovačke folklorne grupe Tipoplastika.
