Rudnik na raskršću

Tako to obično biva: narodi koji nemaju istoriju, moraju da je izmisle i zapišu kao slavnu. Oni koji žive na pustoj, surovoj zemlji grade veštačko kopno ili od pustinje prave turističku atrakciju. Oni kojima je Bog sve dao, po pravilu ostaju uskraćeni za jedno – volju i želju ljudi da sa zahvalnošću koriste darove prirode i predaka, da ih dalje proslavljaju i učine da što više ljudi za njih sazna. Tako je i naš Rudnik, prelep i prebogat istorijom, osuđen na zaborav i propadanje, samo zbog bahatosti moćnika koji valjda misle da se od svega može napraviti lepše i starije, samo ako je njima po volji.

Nije ovo istorijska čitanka ni geografski atlas, ali kao da nam je svima potrebno da se podsetimo šta je sve Rudnik značio u prošlosti, koliko su mu se divili i kakav je značaj imao. Ako ovo potraje, ostaće još samo autobusko stajalište na putu i planina u školskim lekcijama osnovaca. U varošici Rudnik sve je mirno na najzloslutniji način. To što se ništa ne dešava, ništa ne radi, kao da nam svima poručuje da smo ostavljeni da se lagano ugasimo. Samo u nekoliko zadnjih godina na Rudniku ne postoji: ispostava Elektrodistribucije, banka, benzinska pumpa, u našem mestu ne postoji čak ni bankomat za podizanje novca. Doduše, pre godinu dana pred izbore svečano je puštena u rad trafo stanica koja je još uvek prazna, takođe je tri puta bilo i otvaranje nove fiskulturne sale, koja još nije u funkciji .

Kao da je  Rudnik u nekoj nedođiji, kao da nije deo opštine u kojoj se i ulaže i gradi, kao da je ničiji i namerno zaobiđen. O razvoju turizma, na koji bi svi da se pozovu, može se govoriti tek kada se uspostavi osnovna infrastruktura, pre svega uredno snabdevanje ispravnom vodom za piće, a do te tačke dnevnog reda nikako da se dođe na sednicama Skupštine opštine, sastancima čelnika. Pročitali smo u jednom broju “Takovskih novina“ intervju direktora JKP “Gornji Milanovac" u kome između ostalog kaže: “ Ne znam šta se dobija prilozima na TV-u kao deca na Rudniku piju nezdravu vodu??“

Gospodine Direktore vidimo da ste i privrednik i političar pa Vas pitamo: zašto Rudničani tu istu nezdravu vodu “treba“ da plaćaju toliko skupo, i zašto na računima ne piše da je to tehnička voda? U članu 43 Odluke o komunalnim delatnostima piše : Davalac usluga je dužan da vrši isporuku higijenski ispravne vode za piće u skladu sa važećim propisima.

A i ako stigne voda sa Rzava, pitanje je hoće li još biti planine koju naočigled i sasvim vidljivo odgrizaju površinski kopovi. Jasno je svima da se rude eksploatišu, ali u savesnim državnim i lokalnim upravama odmeravaju se korist i šteta, misli se i na malo duže staze od predviđenog bivstvovanja na vlasti, ne ustupa se prirodno i neponovljivo dobro za nečije lične i, istorijski gledano, bedne koristi.

Rudničani, ono malo što ih je ostalo, branili bi i gradili Rudnik, ali, budimo realni: u koga je kesa, u njega je i moć. Već je zacarila apatija, ko god je mogao otišao je, ko nije - pomirio se sa pukim trajanjem. Ko prođe uveče kroz varošicu mogao bi da pomisli da je to neko već napušteno mesto u kojem nema smisla ni zaustavljati se.

Odgovornost i savest kod nas su već opasno istrošene reči. I u frazama političara se sve ređe pominju, pa nema mnogo smisla ovde se na njiih pozivati. Kako objasniti onima koji vide budućnost samo do kraja svog mandata ili do penzije da ni za njihovu decu neće ostati ono što je njima povereno? Kako probuditi svest da je svaka propuštena prilika otišla u nepovrat i da će sa njom otići i vera u buduće mogućnosti?

Grupa građana Sa Rudnika