Ekologija
Zahvaljujući katastrofalno lošem gazdovanju prirodnim resursima u 20. veku a posebno početkom 21 veka, došlo je do masovnog uništenja flore i faune, kao najvažnijih elemenata planete, a zatim i čovečanstva. Međutim, proučavanjem teorija i zakonitosti koje je utvrdio naš i svetski priznati naučnik Milutin Milanković pokazuje se ipak drugačija perspektiva postojanja i razvitka života naše planete. Prelomni trenuci njene budućnosti počeće da se ostvaruju u drugoj polovini 21.veka. Sudbina plave planete biće određena pozitivnim ljudskim delovanjem, odnosno i pre svega sveukupnim čišćenjem od silnoga zla koje joj je taj isti rod prethodno naneo.
Tokom prvog veka trećeg milenijuma, vladaće višak sunčeve energije. To će kao posledicu imati problem vode, veći protok energije kroz eko sisteme i dalji nestanak mnogih biljnih i životinjskih vrsta, kao i porast temperature vode i podizanje nivoa Svetskog mora. Ipak, stanje će se postepeno početi da menja i popravlja. Početak će, kao i svaki, biti težak, ali po svemu sudeći, jedino moguć. Planeta će se bukvalno rastajati od katastrofičnih uzroka i posledica koje je na sebe primila u toku niza destruktivnih godina. Sunčeva zračna energija lagano će opadati, a srednja godišnja temperatura će se vraćati u normalu i za čoveka prilagodljiv nivo. Ozonski omotač neće moći da se brzo regeneriše ali je bitno da se stabilizije i lagano revitalizuje. Grmljavine i kiše postaće česta pojava ali blagorodne i poželjne za sve predele. Priroda će opet početi da cveta a sa njom i sve živo na planeti. Biće to svojevrsni prevrat.
Ljudi će doneti planetarnu odluku o trajnoj zaštiti zemlje i svih prirodnih bogastava na njoj. Zadatak eliminacije negativnih uticaja čoveka na prirodu biće u stvari pobeda biodiverziteta proglašenog na svakom delu planete. Zemlja će postati sveukupni nacionalni park i sve dalje aktivnosti razgrađivanja prirode, uništavanje šuma, isušivanje močvara ili eksploatacija mineralnih sirovina, otvaranje rudnika, izgradnja stanova, poslovnih centara i industrije, moraće da prođe rigoroznu kontrolu stručnjaka zaposlenih u telima koja su formirana na svetskom nivou. Sve će to biti podređeno prirodi kao pobedniku. Time će konačno biti zaštićene mnoge do tad neizvesne sudbine ekosistema i resursi o kojima niko nije vodio ozbiljnu brigu. Zaštitiće se šume Amazona, kitovi Severnog ledenog okeana, ptice selice, močvare i delte, jezera, planine, četinari, sibirski tigrovi, mrki medvedi i mnogo šta drugo.
Takav odnos ljudi, kao plod visoke svesti o značaju prirode za opstanak čoveka i svih živih bića na njoj, značiće definitivno sklapanje knjige o nekotrolisanoj trci u naoružavanju, industriji po svaku cenu, pesticidima i veštačkim đubrivima, nuklearnoj energiji, fosilnim gorivima i skladištima opasnih materija. Realizovaće se odluke o brzoj transformaciji svih privrednih sistema, prelaženje na korišćenje solarne i energije vetra, plime i oseke, hidropotencijala, geotermalne energije, korišćenju antarktičkih ledenih bregova i svih drugih, pre svega prirodnih, čistih izvora energije.
Ekocentrični sistem biće zvanična delatnost čovečanstva i tu neće biti povratka na staro zlostavljanje planete. Treća planeta od Sunca biće tako osunčavana da će neminovnost, zvana ledeno doba, biti očekivana stvarnost. Naredni 22. vek započeće neohumanizmom i neoromantizmom a sve to zajedno činiće naturalizam ili božanstvo prirode.
Slobodanka Andrić, Politika, 2000.
Ritam ubrzanog vremena upozorava nas da nešto učinimo. Zaustavimo se u napretku, pa produžimo u posvećivanju duši. Sve se isparava. Čak i jutra, naklonjena rosi, izlučuju ogromnu količinu izmaglice kao znak upozorenja da se treba probuditi...
Boško Mandić, rodonačelnik „Porodice bistrih potoka“