Istorijat škole
Rudnička opština je svoju decu, do otvaranja svoje škole, slala u majdansku. Početkom septembra 1864.god. Rudničani su molili ministra prosvete da im odobri otvaranje privatne škole kojoj su našli mesto u kući opštinskog suda. Ministar im je to odobrio i za učitelja poslao Mihaila Petrovića, zvani “Švaba” koji je pre toga učiteljevao u Jarmenovcima. Rudnička opština se sa ovim učiteljem pogodila da mu đački roditelji daju 40 talira godišnje plate. Školu je pohađalo 26 đaka. Naredne školske godine (1865/66) na molbu Rudničana, ministar prosvete odobrio je da njihova škola pređe u redovnu pod uslovom da za godinu dana sagrade novu školu. Upisalo se 33 učenika.
Školski nadzornik 1909/1910 prilikom obilaska i održavanja ispita u kačerskom srezu piše: ,,Rudnička škola bila je nekadašnja karaula iz turskog vremena’’. Beleži to i Letopis škole (str.4): ,,Oko 1880.god. podignuta je pored stare nova školska zgrada, nešto veća sa podrumom od kamena, hodnikom, učionicom, kancelarijom i sobom za stan učitelju. Stara školska zgrada sada je cela služila za ,,trpezar’’, gde su deca ostavljala torbice sa hranom i tamo ručavala, jer se radilo pre i posle podne. U ovoj zgradi rađeno je sve do 1910.god. Stara školska zgrada služila je kratko vreme i za opštinu, a posle opet za ,,trpezar...’’
Ovde je škola radila do 1939.god. kada je ozidana nova školska zgrada na placu prvobitne sreske zgrade. Na inicijativu preživelih solunaca, iz pijeteta prema izginulim i umrlim u prvom svetskom ratu, podignut je 1926.godine spomenik pored današnje školske zgrade. Na ovom spomeniku upisano je 106 imena Rudničana, vojnika, podoficira i oficira, boraca za oslobođenje svoga naroda od neprijatelja. Tom prilikom prenete su kosti kačerskog vojvode Arsenija Lome sa Blata i sahranjene u postolje ove piramide (spomenika).’’ Najveće zasluge za podizanje spomenika Arseniji Lomi i rudničkim soluncima pripadaju tadašnjem učitelju Dragutinu Jakovljeviću, koji je bio glavni inicijator i realizator ove ideje. Bračni par Jakovljević ostao je na Rudniku sve do 1930.god., kada su premešteni u Čačak. Na njihovo mesto došli su Rudničanin Momčilo Radojević i njegova supruga Nadežda.
Kako je zgrada Sreskog načelstva u kojoj je bila Poreska uprava skoro dotrajala (ozidana daleke 1835-38) prodata je na licitaciji i materijal oteran, pojavio je prazan prostor na raskrsnici puta za Topolu i seoskog puta za Gradove, pored spomenika Arseniji Lomi i ratnicima iz Prvog svetskog rata. U isto vreme tražila se pogodna zgrada za smeštaj novoosnovanog Sreskog suda. Pala je tada odluka da se ozida nova školska zgrada na praznom placu, a da se dotadašnja stara školska zgrada, nekadašnja kafana, ustupi za Sreski sud. Izgradnja školske zgrade započela je u proleće 1939.god., da bi celokupni radovi bili gotovi 1.septembra 1940.god.
Prosvetni rad u školi nije prestajao ni za vreme nemačke okupacije. Pod pretnjom smrtne kazne, moralo se odmah pristupiti normalnom radu, kako u svim nadleštvima, tako i u školi, sa kadrom koji je do tada radio. Nastava je nastavljena u bivšoj sreskoj zgradi. ,,Šestog septembra 1941.god. u mesto upada Šumadijski partizanski odred Dušana Dugalića, napada žandarmerijsku stanicu, žandarme rastera i popale arhivu svih nadleštava i ustanova sa namerom da unište spiskove po kojima bi se vršila mobilizacija, naplata poreza i ostalih dažbina od naroda. Tako je i zapaljena celokupna školska arhiva i sve dosadašnje đačke upisnice.
Kao odmazdu za razne akcije partizana Nemci pošalju kaznenu ekspediciju ka Rudniku. Probivši se kroz nejaku odbranu koju su organizovali partizani, Nemci ušavši u varošicu iz dva pravca, Topole i Gornjeg Milanovca, 6. oktobra, popale zgrade i bombarduju mesto. Tom prilikom izgorelo je 38 od 76 kuća na Rudniku. Kasnije, 20.novembra, u bombardovanju Rudnika, ni školska zgrada nije pošteđena. Jedna avionska bomba razrušila je deo zgrade prema putu za Topolu. Ostali delovi zgrade bili su znatno rastreseni i ponegde neupotrebljivi. Među đacima nije bilo žrtava, jer su bili raspušteni još u početku borbi.
Od ovoga vremena škola nije neko vreme radila, a docnije se produžilo sa radom po privatnim kućama, stalno se seljakajući od jednog do drugog domaćina. Novembarska ofanziva četnika i Nemaca oterala je partizanske jedinice sa Rudnika prema Sandzaku, tako da se nisu vratili do 1944.god. Četnici ponovo vraćaju štab u školsku zgradu i tu, uz male prekide, ostaju do kraj rata. Rudnikom nesmetano defiluju, naravno ,koristeći’ školske zgrade, četnici Draže Mihailovića, Milana i Nikole Kalabića, Zvonka Vučkovića, Srpske državne straže, Qotićevci, Bugari... Od septembra 1944.god. i odlaska poslednjih četnika sa Nemcima, vlast na Rudniku preuzimaju partizani. Naravno, sada oni useljavaju svoju vojsku i štab u prostorije školskih zgrada.
Septembar mesec obeležavaju borbe za oslobođenje mesta. Nastava je obavljana i dalje po kućama, zbog oštećenosti školske zgrade. Po oslobođenju nastojalo se da se školska zgrada bar donekle dovede u red. Donošene su i od kuće stolice za sedenje. Pronađene su neke školske peći, tako da se krajem oktobra počela izvoditi nastava u školskoj zgradi. Od oktobra 1946.god. počeli su se držati i tzv. ,,analfabetski tečajevi’’ po svim rudnički zaseocima i u varoši.
Zemljotres jačine 5 stepeni Merkalijeve skale zahvatio je područje Republike Srbije i tom prilikom ozbiljno oštetio zgradu OŠ ,,Arsenije Loma’’, čiji je sprat dosta napukao i postao neupotrebljiv za izvođenje nastave. Odlukom opštinske i republičke inspekcije rada zabranjen je rad na spratu zgrade. Učenici škole smešteni su u zgradu dečjeg vrtića, a jedno odeljenje starijih razreda pohađa nastavu u popodnevnoj smeni, zajedno sa mlađim razredima. Nadležni organi SO Gornji Milanovac, kao i republički, konstatovali su da se ne može izvršiti sanacija postojeće zgrade i da se mora ići na projekat nove školske zgrade.
Školske1972/73. godine, tačnije 23. i 24. aprila, prvi put je obeležen Dan škole. Za Dan škole uzet je 24.april, kao dan pogibije Arsenije Lome, vojvode kačerskog, čije ime nosi škola. ,,Školska 1975/76.god. bila je karakteristična po tome što je celokupna aktivnost kolektiva, opštinske Zajednica obrazovanja i svih struktura u mestu bila usmerena na izgradnju školske zgrade. Izvođenje radova povereno je preduzeću ,,Marles’’ iz Maribora, koje radi montažne objekte. Sklopljen je ugovor o izgradnji škole od 1.100 m/kv, koja sadrži četiri klasične učionice, četiri kabineta, šest pomoćnih kabineta, prostor za učila mlađih razreda, jednu ostavu, tri kancelarije (direktor, sekretar, nastavnici). Tako su s proleća 1976.god. otpočeli radovi na novom školskom objektu.’’ Gradnja nove škole trajala je celu 1976.god.
,,Novu školsku 1976/77. godinu počeli smo u staroj školskoj zgradi, ali smo se svi radovali novoj, na kojoj su radovi ulazili u završnu fazu. Prvo polugodište smo završili u staroj školskoj zgradi, jer su neki radovi na novom objektu kasnili (centralno grejanje i sl.). ,,Naredbom SO Gornji Milanovac bilo je naloženo samoupravnim organima škole da se mora srušiti postojeća školska zgrada, jer je u takvom stanju, a locirana na takvom mestu, da ugrožava bezbednost i učenika i građana mesta.
U jesen 1977.god., pošto su izvršene potrebne pripreme, otpočelo se sa rušenjem zgrade. Zgrada iz 1940.godine je srušena početkom juna 1978.god. Odmah se otpočelo sa realizacijom projekta uređenja spomen-parka na mestu stare škole, koji je uradio ing. Miodrag Lazović, nastavnik škole. Naravno, najveća investicija školske 1979/80.godine bilo je asfaltiranje školskog sportskog poligona veličine 2.100 m/kv, koji bi služio za male sportove. Trebalo je obezbediti oko 400 m/kb kamena za podlogu i preko 20 miliona starih dinara za asfalt. Svečano otvaranje objekta izvršeno je na Dan mladosti - 25.maja 1980.god. uz prisustvo velikog broja gostiju, roditelja i meštana. Osnovnoj školi ,,Arsenije Loma’’ sa Rudnika pripojena je Osnovna škola ,,Radoje Radojičić’’ iz Ugrinovaca sa svojim odeljenjima u Zagrađu, Trudelju i Dragolju.
U aprilu školske 2003/2004.godine proslavljeno je 140 godina uspešnog prosvetnog rada rudničke škole. Ovim jubilejom retko se ko može podičiti u Šumadiji, jer kroz ovu obrazovnu ustanovu prodefilovalo je preko 15.000 đaka i preko 350 učitelja, nastavnika, profesora i pomoćnih radnika... Danas rudnička škola kao matična škola pokriva područje od osam naseljenih mesta u severnom i severnoistočnom delu opštine Gornji Milanovac: Rudnik, Brezovica, Zagrađe, Ugrinovci, Reljinci, Varnice, Trudelj i Dragolj. Na ovom području radi ukupno šest škola od kojih su dve osmogodišnje (Rudnik i Ugrinovci) ostale četvororazredne (ukupno 21 odeljenja).Broj učenika u poslednjih pet godina stagnira i kreće se između 260 i 290, što je za ovo brdsko-planinsko područje zadovoljavajući trend. Školskog prostora ima dovoljno ( oko 2.500m/2), svaka škola ima školsku kuhinju (oko 230m/2). Učionica ima 19 sa oko 960 m/2. U školi rade dve biblioteke i dve informativne učionice ( na Rudniku i Ugrinovcima).
Znatno je poboljšana i kadrovska struktura zaposlenih. Ove godine u predmetnoj nastavi radi 24 profesora i 4 nastavnika. Nestručno zastupljenih časova je manje od 5%. Upravu škole, administraciju, tehničko i pomoćno osoblje broji 18 radnika. Prosečni radni staž zaposlenih je 17,49 godina. Engleski jezik i veronauka stručno su zastupljeni u svim odeljenjima škole. Ove godine završena je izgradnja školske fiskulturne sale kod matične škole. Takođe, počeće i radovi na teniskom terenu, koji će biti sastavni deo sportskih školskih terena na Rudniku.
