Bibliotekarstvo na Rudniku
Rudnik je kroz deceniju bio značajan centar vlasti, političkih, privrednih i kulturnih zbivanja, ali su kulturni sadržaji zavisili više od kadrova, nego od ostalih uslova u tom centru.
Prvi sadržaji pojave i rada biblioteke vezani su za period 1921 – 1930. godine. U ovom vremenu osnovana je narodna knjižnica i čitaonica na inicijativu meštana i smeštena u posebnu školsku prostoriju. Knjige su nabavljane delom iz novčanih priloga meštana, a delom iz dobrovoljnih priloga u knjigama i novcu Rudničana i prijatelja Rudnika iz drugih mesta. Knjižni fond je bio dosta raznovrstan i bogat, ali nedostaju podaci o broju knjiga. Takođe je bilo i dosta čitalaca i ljubitelja lepe knjige. Čitaonica je imala svoju posebnu upravu i radila odbojeno od školske uprave. Oko 1930.godine rad čitaonice je prestao, pošto je zadnja nemarna uprava upropastila novčana sredstva, knjige porazdavalana čitanje i niko se nije starao, niti imao na osnovu čega da razdate knjige prikupi. Ostalo je nešto beznačajnih brošura koje su se vukle po polupraznim, prašnjavim policama.
Od 1930-1941. godine bibliotekarstvo je zamrlo, a niko se od kulturno-prosvetnih radnika nije usuđivao da pokrene ovu aktivnost posle kompromitacije i raspada biblioteke i čitaonice 1930.godine. Ratno vreme je donelo paljenje i bombardovanje Rudnika, čime su uslovi za ove sadržaje pogoršani. Nova osnovna škola, podignuta 1939.godineznatno je oštećena bombardovanjem, broj ispravnih prostorija za školski rad smanjen, pa se nije ni mislilo o školskoj i narodnoj biblioteci u ovakvim uslovima. Oslobođenje mesta i kraja donelo je nove oblike vlasti, nove odnose i sadržaje kulturno-obrazovnog rada i aktiviranje masa u oblastima kulture. Škola i prosvetni radnici imperativno su se našli u žiži ovih zbivanja, a njihov rad je ocenjivan i u aktivnostima i sadržajima kulturno-prosvetnog rada. Odmah je formirano Kulturno-prosvetno društvo sa svojim sekcijama, a podizanjem Zadružnog doma stvoreni su povoljni uslovi za rad Društva. Njemu je pripalo jedno krilo zgrade sa hodnikom, povećom salom, binom i prostorijom za razne potrebe. Jedna od sekcija društva bila je narodna knjižnica sa početnim vrlo skromnim fondom knjiga, smeštenim na dve police u plakaruprostorije društva, koji je služio i kao ostava za razne rekvizite u donjem i gornjem nezastaklenom delu. Ova skromna omanja prostorija služila je za programske probe društva, za svlačionicu pred priredbe i biblioteku, a iz nje je postojao izlaz na binu u okviru sale. Knjige u skromnom broju nabavljane su dodelom sreskih prosvetnih organa iz Belanovice (srez kačerski), kasnije iz Gornjeg Milanovca (srez takovski) i prilozima građana preko raznih društveno-političkih organizacija. Vremenom je rad i ove biblioteke zamirao što je zavisilo opet od kadrova.
Od septembra 1954.godine Kulturno-prosvetno društvo i u okviru njega kao sekcija biblioteka sa čitaonicom doživljavaju izvesnu renesansu. Zahvaljujući angažovanju nastavnika srpskog jezika rudničke osmogodišnje škole i velikoj aktivnosti jednog broja građana oživeo je društveni rad u okviru kulturno-prosvetnog društva, pripremane su mnogobrojne priredbe, zabavne večeri sa igrankama, a skromni prihodi su usmeravani znatnim delom za bogaćenje knjižnog fonda. Uglavno je nastavnik Dragan Milošević vodio biblioteku, dobrovoljnim radom izdavao i povraćao knjige i vodio razne akcije u nabavljanju knjiga. Te jeseni, tokom novembra uspešno je sprovedena akcija „Mesec dana knjige“, prikupljeni prilozi u knjigama i novcu i obogaćen knjižni fond sa stotinak knjiga, tako da je biblioteka raspolagala sa oko 200 naslova i oko 250 knjiga. Pored školske dece bilo je pedesetak građana koji su uzimali knjige na čitanje, a ekipa Društva u toku „Meseca knjige“ sprovela je masovnu akciju učlanjavanja u biblioteku.
Tokom 1955. i 1956.godine Društvo je bilo vrlo aktivno, realizovani su kulturno-zabavni programi, bogaćen i knjižni fond, a republičkim institucijama i statistici slati su traženi statistički izveštaji o radu biblioteke, knjižnom fondu, korisnicima knjiga i drugi traženi podaci. Rad biblioteke i ovi izveštaji skrenuli su pažnju republičkih organa za ovu oblast, što se moglo videti i iz uzvraćenih dopisa. Vredno je istaći da je biblioteka u novembru 1956.godine organizovala i sprovela uspešnu akciju „Mesec dana knjige“ po propozicijama Republičkog saveta za kulturu, a njima su poslati izveštaji ove masovne i sveobuhvatne akcije i njenih rezultata. U toku akcije prikupljena su novčana sredstva od građana, sindikata rudnika „Rudnik“, novoformirane rudničke opštine i društveno-političkih organizacija, te je kod privatnog stolara naručeno i urađeno: dvokrilna vitrina za knjige, četiri stola i šesnaest hoklica za čitaonicu. Od tog zimskog perioda pet-šest godina redovno je radila čitaonica i svakodnevno od 16 – 20 časova omogućavala čitaocima da borave u njoj, a u tom vremenu, a po rasporedu biblioteke, knjižar je izdavao i primao knjige. Članovi društva po rasporedu su dežurali u čitaonici sa zadatkom da čitaonicu urede, podlože peć u hladnim danima i stave na korišćenje čitaocima razne dnevne i nedeljne listove i časopise. Do listova i časopisa se dolazilo pretplatom društveno-političkih organizacija i Zadruge Rudnika. Korisnici čitaonice bili su u mogućnosti da slušaju radio-emisije, muziku sa ploča, a kasnije i sa magnetofona.
Tokom drugog kvartala 1957.godine na adresu biblioteke na Rudniku poštom je stigao opširan dopis od Republičkog saveta za kulturu u kome je istaknuta republička nagrada biblioteci sa 1.500 knjiga za uspešno sprovedenu akciju „Mesec dana knjige“ u nevembru 1956.godine. U prilogu dopisa bio je spisak dodeljenih knjiga koje su naručene kod tridesetak izdavačkih kuća i upustvo o prijemu knjiga. Naglašeno je da će knjige isporučivati izdavači poštom sa priloženim spiskom i računom, a da je biblioteka bila u obavezi da preuzme knjige, sravni ih sa spiskom i računom, a overeni spisak i račun isporučioca pošalje na adresu Republičkog saveta za kulturu. Upravni odbor društva i bibliotekar su na sastanku imenovali komisiju na čelu sa bibliotekarom za preuzimanje i registrovanje knjiga, aodlučeno je da se hitno naruči trokrilni orman za knjige, istovetan kao predhodno naručeni dvokrilni. Tako je biblioteka prispelim nagradnim knjigama i drugim nabavkama krajem 1957.godine raspolagala sa oko 2.000 knjiga, a broj čitalaca, računajući i školsku decu, brojao je oko 300. Od 1958.godine Savet za prosvetu i kulturu opštine Rudnik odlučio je da bibliotekara honoriše skromnom novčanom sumom. Biblioteka sa čitaonicom uspešno je radila sve do rasformiravanja opštine.
Početkom šezdesetih godina, tačnije 1961/62.godine došlo je do spajanja mesne biblioteke sa sindikalnom bibliotekom rudnika olova i cinka „Rudnik“. U tom vremenu postojala je sindikalna biblioteka „Rudnika“ sa znatnim fondom literarnih dela i stručnih knjiga. Izgradnjom Samačkog doma u Koloniji, u čijem prizemlju su uređene i opremljene prostorije za kulturno-zabavni rad, biblioteku i čitaonicu i centralno grejanje, stvoreni su vrlo povoljni uslovi za objedinjavanje bibliotekarskog rada pošto je „Rudnik“ već imao plaćeno lice za ove poslove. Odlukom sindikalne organizacije „Rudnik“ i Kulturno-prosvetnog društva na Rudniku krajem 1961.godine spojene su ove dve biblioteke u jednu „Mesnu biblioteku Rudnik“, a knjige iz Zadružnog doma preseljene su u Samački dom i preregistrovane komisijski, a o toj fuziji su obavešteni nadležni opštinski, sreski i republički organi. Ovom akcijom prestao je rad sekcije biblioteke sa čitaonicom u okviru Kulturno-prosvetnog društva u Zadružnom domu, kome je predstojalo skoro rušenje.
Početkom sedamdesetih srušen je Zadružni dom, a podignuta nova zgrada Doma kulture na Rudsniku sa bioskopskom ( pozorišnom) salom i prostorijama za biblioteku i čitaonicu. Ovaj objekat preuzeo je Kulturni centar iz Gornjeg Milanovca kao opštinska institucija za organizovano i profesionalno bavljenje kulturom i svim njenim sadržajima. U međuvremenu preseljena je biblioteka iz Samačkog doma u koloniji u novoizgrađeni Dom kulture. Na svečanom otvaranju rada biblioteke na Rudniku u okviru Kulturnog centra iz Gornjeg Milanovca direktor Joviša Marković je 19.februara 1974.godine kazao sledeće: „ U želji da ovo mesto ubrzo stekne svoje prijatelje i da postane najomiljenije sastajalište Rudničana, proglašavam biblioteku Doma kulture otvorenom!“ Time je okončana mala istorija biblioteke i čitaonice na Rudniku. Rad biblioteke u prostorijama Doma kulture ustaljen je i narednih godina, do današnjih dana.
