Neobična priča - Lane moje Rudničko

Životni san da ima lane za ljubimca ostvario se Jovani Lukić pre osam meseci zahvaljujući dedi Dragoljubu. Sada Lana iz šume dolazi svako jutro i u kući se ponaša kao u normalnom okruženju. Toj 17-godišnjoj devojčici gošća svakog jutra dolazi iz šume, u koju se, posle par sati druženja, vraća. Na Jovanin glas, srna se uvek odaziva.U dom Lukića stigla je malo posle rođenja, a deda Dragoljub pronašao ju je u obližnjoj šumi i tako unuci ostvario životni san.

„Kada je deda uspeo to da mi ostvari, oduševio me je tim i od tad smo nerazdvojne. Kad god sam ovde, ona je svaki put tu. Obično me deda ujutru probudi pošto rano dolazi i onda, pošto jede i šećer i sve, onda je hranim, mazim. Dosta vremena provodim s njom", kaže Jovana.

Neobično prijateljstvo započelo je pre osam meseci. Uz savete veterinara, Lukići su kupovali kozje mleko i tako hranili mladunče.

„Lane je počelo da je doji za ovu ovde jagodicu (pokazuje na donji deo uveta), i sipali smo mleko i tako je ona počela, i posle smo kupili cuclu i flašicu i odgajili je na cuclu", objasnio je deda Dragoljub.

Lana se odomaćila u kući Lukića u Brezovici. Ne plaši se ljudi, ali joj najviše prija Jovanino društvo. Nije važno da li su dnevnoj sobi ili u voćnjaku, bitno je da su zajedno.

„Veoma sam ponosna što sam uspela da je pripitomim i što je ovde svako jutro, što se vraća. Prošli put je bila 20 dana u prirodi."

„Pa, sad je to veliki problem, ona ima 20 kilograma. Da li će njeno društvo, srne, prihvatiti nju u svoje društvo?", pita se deda.

Ova 17-godišnjakinja, buduća babica, mnogo voli životinje. Uz one domaće koje su svakodnevno tu, u druženju sa srnom uživa tokom raspusta.