Menu

baner master plan rudnika

Lovačka zabava 2. 3. 2013. godine

Iako bi čovek pomislio da u dobra krize, recesije, nemaštine i situacije u kojoj se nema novaca, prevlađuju umovi koji pokušavaju izvući maksimum iz minimuma, događaju se i slučajevi u kojima se događa upravo suprotno. Čist dokaz toga je lovačka zabava ili da kažemo lovačke zabave koje se događaju na Rudniku. Lovačka zabava je do sada uvek bila i ostala primer kako zabavu treba organizovati. Zabava za koju se uvek, i to ne bez razloga, tražila karta više.   Lovačko društvo "Rudnik" organizuje 6. LOVAČKU ZABAVU koja će biti održana u restoranu "Rudnički breg" 2. marta 2013. godine sa početkom…
Opširnije...

Opet sretenje na Sretenje - 15.2.2013

Škola je uvek i svagda bila, a i trebala bi da ostane,stožer svih događaja i mesto okupljanja kada su u pitanju kultura, sport, umetnost i manifestacije od šireg društvenog značaja. Ta pojava je izraženija u manjim mestima pa tako i sa našom školom na Rudniku. U vremenu kada se živelo drugačije nego sada, kada je u ponudi bilo daleko manje proizvoda i zabave svake vrste, u našoj školi na Rudniku počeo je da se igra stoni-tenis. Tadašnji nastavnik fizičkog vaspitanja, inače istaknuti sportski radnik, Svetozar Urošević-Cvrle, na majstorski način inspirisao je generacije i možemo reći trajno ih inficirao stoni-tenisom. Da…
Opširnije...

Neobična priča - Lane moje Rudničko

Životni san da ima lane za ljubimca ostvario se Jovani Lukić pre osam meseci zahvaljujući dedi Dragoljubu. Sada Lana iz šume dolazi svako jutro i u kući se ponaša kao u normalnom okruženju. Toj 17-godišnjoj devojčici gošća svakog jutra dolazi iz šume, u koju se, posle par sati druženja, vraća. Na Jovanin glas, srna se uvek odaziva.U dom Lukića stigla je malo posle rođenja, a deda Dragoljub pronašao ju je u obližnjoj šumi i tako unuci ostvario životni san. „Kada je deda uspeo to da mi ostvari, oduševio me je tim i od tad smo nerazdvojne. Kad god sam ovde,…
Opširnije...

Poslednji obućar Rudničko-takovskog kraja

Ivan Miletić sa Rudnika poslednji je obućar u rudničko-takovskom kraju. U porodičnoj kući ima malu radionicu od tri kvadrata i vreme provodi popravljajući cipele komšijama i rođacima. --Ljubav prema obućarskom poslu nasledio sam od oca Milana koji je bio čuveni rudnički opančar kod koga su i Beograđani dolazili da pazare opanke. Još u najranijem detinjstvu zaljubio sam se u miris štavljene kože i taj osećaj traje i danas. Naravno, naslućujući vremena koja dolaze, a i po preporuci oca koji je bio veoma uman čovek, opredelio sam se za zanat obućara, ali tek nakon što sam tri godine proveo kao šegrt…
Opširnije...
Pretplatite se na RSS feed