Hrnjakovići – najbrojnija rudarska porodica u Srbiji

Na rudniku sa Hrnjakovićima, najbrojnijoj rudarskoj porodici u Srbiji koja još obeležava dan rudara. Mihailo i potomci izbrojili tri veka rada pod zemljom.

PRVI rudar koji je u proleće 1948 ušao u jamu olova i cinka u Prlinama na Rudniku bio je Mihailo Hrnjaković. Trbuhom za kruhom mladić iz Bosanske Krupe popeo se do krova Šumadije. Rudnik je bio njegova sudbina. Sa suprugom Slavkom je izrodio četiri sina i dve ćerke. Svi muški naslednici, Branko (76), Nikola (71), Dragiša (65) i Radiša (60), bili su rudari. U jami su i danas njihovi sinovi Mihailo (51), Milan (47), Dragan (46) i Miroslav (39). I praunuk prvog rudara, šesnaestogodišnji Nemanja sprema se za jamu. Upisao je rudarsku školu u Lazarevcu.

- Voleo bih da u porodici imamo i inženjera. Računamo na to da će Nemanja sa fakultetskom diplomom, a po ugledu i tradiciji pradede, dede i oca u jamu - kaže ponosno deda Nikola.

Skupili su Hrnjakovići tri veka rudničkog staža. Rudnički hleb za koji kažu da ima 12 kora sve ih je othranio. Zato se i današnjem danu, prazniku rudara na koji su mnogi zaboravili, oni iskreno raduju.

- Žao mi je što se rudari ne okupljaju kao nekad i ne obeležavaju dan koji treba da ih podseti na težak život u jami - kaže Branko. - Kada je naš otac ušao u jamu, ruda se iznosila ručno. Bušilo se bez vode.

Ništa mu,kaže, kao i njegovim drugovima, nije bilo teško. U rudnik ga je svako jutro sa pozdravom „Srećno“ ispraćala majka.

Iz jame jednog od najstarijih srpskih rudnika izbija hladan vazduh. Na ulazu je natpis „Srećno“, koji pozdravlja novu smenu.

U jami je hladno, jake su struje vetra, ali navikne se čovek na sve - kaže Nikola.

Danas su bolji uslovi, puno je i mladih koji hoće u rudnik. Dolaze iz Čačka, iz okolnih sela i zaradom nisu nezadovoljni. Unuk Mihailo je električar i ponosan je na rudarsku tradiciju Hrnjakovića i srećan što mu i sin ide dedinim i pradedinim putem.

- Nekada smo rudu tovarili ručno. Vagon se gurao do šipke. A norma, 15-20 vagona.

Preračunavamo: za rudarski radni vek 162.000 tona, po čoveku. Izdrže li ruke?

- Rudar se rada ne boji. Samo gasova. Jednom je Branko tovareći rudu na kosom uskopu s trojicom kolega uleteo u opasnu zamku: počeli smo da pevamo. Shvatio sam da nas je gas omameo. U bolnici smo ležali mesec dana, otrovani.

- Nije lako pod zemljom, kaže Leposava, Nikolina žena. Prvo je brinula za svekra, muža i njegovu braću, a danas kaže mira nema zbog sinova Miahila i Dragana i sinovaca. A i unuk Nemanja hoće u jamu...

Mandelina, Brankova žena pola veka ispraća rudare, ali kaže ne da strahu da je nadjača - Ispraćam ih sa osmehom i željom da mi se zdravi vrate.

Tako će biti i u subotu, na Dan rudara, posvećen u znak sećanja na 6. avgust 1903, kada je u Tenjskom rudniku, počeo veliki štrajk. Ovaj dan danas se skromno obeležava u u oko 300 rudnika u Srbiji gde je zaposleno oko 30.000 ljudi.